SVETOGORAC STARAC PAJSIJE: O starom kalendaru (Σερβικά, Serbian)
14 Μαΐου 2009
Starac Pajsije bio je mnogo zabrinut zbog promene kalendara u Grčkoj. Bio je zabrinut zbog mnogih problema koje je ova promena uzrokovala i molio se za njihovo rešenje. Bio je jako zabrinut zbog grupa koje su oformili “starokalendaraci” i koje su delovale samostalno bez blagoslova pravoslavnog Patrijarha i bez zajedništva sa lokalnim pravoslavnim Crkvama. Neke od tih grupa bile su oformljene i u Atini i Solunu. Međutim, ponovo su se ujedinile sa Grčkom Crkvom zalaganjem starca Pajsija. Starac je govorio: “Bilo bi dobro da ove kalendarske razlike ne postoje, ali uzrok njihovog nastanka nije ni Crkva, ni vera.” Na prigovore da je izmene u kalendaru izvršio papa, starac je govorio:” Novi kalendar je napravio papa, ali Stari kalendar je napravio idolopoklonik,” misleći na Julija Cezara.
Kako bismo razumeli starčeve stavove po ovom pitanju, navešćemo sledeći događaj: Jedan pravoslavni hrišćanin Grčkog porekla živeo je sa svojom porodicom u Americi dugi niz godina. Imao je vrlo ozbiljan problem. On je bio “zilot” tj. starokalendarac, dok su njegova žena i deca sledili Novi kalendar. “Više nismo mogli ni praznike da proslavimo zajedno. Oni su slavili Božić onda kada sam ja slavio Svetog Spiridona. Kada sam ja slavio Božić oni su slavili Svetog Jovana. Ali to je bio naš najmanji problem. Najgore od svega bilo je “učenje” da su novokalendarci jeretici i da će biti osuđeni. Nije mala stvar da neprestano slušaš komentare kako su tvoja žena i deca izdali svoju veru i otišli na stranu Pape, da Sveto Pričešće koje oni primaju nema blagodati itd. Pričali bismo satima, ali nismo dolazili ni do kakvog zaključka. Da budem iskren, bilo je stvari koje se ni meni nisu dopadale kod starokalendaraca, posebno kada bi naše Vladike dolazile da razgovaraju sa nama. Oni nisu govorili sa ljubavlju i bolom u srcu o obmanutoj braći i sestrama, koji su prihvatili Novi kalendar, nego su govorili sa mržnjom i radošcu.
Govorili su da će Novokalendarci jednog dana otići u Pakao. Bili su vrlo fanatični. A kada bi oni završili svoje govore, ja sam osećao unutrašnji nemir. Bio sam iznuren i u velikom bolu zbog cele situacije. Sigurno bi mi se nešto desilo od stalnih,svakodnevnih briga. Pri jednom odlasku u Grčku, napomenuo sam moj problem rođaku Jianiju. Rekao mi je za nekog starca Pajsija. I odlučili smo da odemo na Svetu Goru da bih se ja susreo sa njim. Došli smo na Panagaudu, gde je starac živeo. Starac nas je poslužio i sa osmehom na licu ponudio mi da sednem pokraj njega. Bio sam zbunjen njegovim prisnošću. Osećao sam po njegovom ponašanju da on već sve zna o meni. -“Kako stvari stoje sa automobilima u Americi?”- bilo je njegvo prvo pitanje. Bio sam zapanjen. Zaboravio sam napomenuti da sam radio na parkingu, baveći se automobiima po ceo dan.
-“Dobro.” Bila je jedina reč koju sam mogao progovoriti, gledajući iznenađeno u starca.
-“Koliko ima crkava u mestu gde živiš?”
-“Četiri” odgovorio sam, a novi talas iznenađenja zapljusnuo me.
-“Sa novim ili starim kalendarom?” došlo je sledeće pitanje kao grom, pa umesto da poveća moje iznenađenje, učinilo je da se osetim još prijatnije, zadivljen starčevim neobičnim darom prozorljivosti.
-” Dve sa novim i dve sa starim kalendarom.”- odgovorio sam.
-“Po kom kalendaru ti ideš?”
-“Ja po starom, a moja žena po novom.”- odgovori sam.
-“Slušaj, trebalo bi da ideš tamo gde tvoja žena ide.” Rekao mi je i spremao se da mi da dodatna objašnjenja.
Ali za mene to pitanje je već bilo rešeno. Nije mi bilo potrebno više objašnjenja i argumenta. Nešto neverovatno se dogodilo u meni, nešto božansko. Ono što me je već dugo mučilo otišlo je daleko, napustilo me. Svi argumenti, sve pretnje i sve anateme protiv novolkalendaraca koje sam godinama slušao sada su nestale. Osećao sam milost Božiju, koja je preko Božjeg ugodnika delovala na mene, i ispunjavala me mirom za kojim sam toliko dugo čeznuo. Moje unutrašnje stanje sigurno se ogledalo u mojim očima. Moguće je da je to moje unutrašnje stanje starac video pa je za trenutak zastao. A potom je nastavio da mi daje još neke savete i objašnjenja. Možda da bi ih ja preneo drugima, a i da bi ih sam koristio za sebe,u iskušenjima, kada bi ovo božansko stanje otišlo od mene.
-Naravno, i mi na Atosu sledimo stari kalendar. Ali ovo je druga situacija. Mi smo ujedinjeni sa svim crkvama i sa Patrijaršijama koje slede novi i stari kalendar.Njihove Svete Tajne imaju istu blagodat kao i naše.Njihovi sveštenici saslužuju našima. Međutim, dok su ovi jadnici bili otcepljeni, bilo mi je žao jer većina njih je pobožna, tačna (u sleđenju kanona), borbeni su duhom i istinski revnuju. Ali to se sve desilo neobašnjivo. Ni oni nisu znali šta rade. Jedni su otišili zbog solidarnosti sa drugima, drugi iz samoljublja, treći zbog neznanja.
Oni smatraju da je ovo dogmatski problem,da smo svi prevareni i zbog toga su napustili crkvu. Oni ne rade po blagoslovu, ne pripadaju nikome. I to nije sve. A što je najgore te grupe se i dalje dele i nastavljaju da anatemišu jedna drugu prestajući da komuniciraju međusobno. Ne znate koliko sam samo bio žalostan zbog cele ove situacije. Mnogo sam se molio. Važno je da mi imamo i pokazujemo ljubav prema njima,da saosećamo i da ih ne osuđujemo. I jos važnije, mi treba da se molimo za njih, da Gospod prosveti um njihov, i po nekada,ako neko od njih zatraži pomoć od nas,trebamo ih poučiti.” zaključio je starac.
Vise od 5 godina je prošlo. Vratio se ovaj gospodin u Panagoudu, da se zahvali starcu, jer nakon prvog susreta, našao je svoju duhovnu, ali i porodučnu sreću. I sa suzama u očima opisivao je ovaj događaj. Svojom ljubavlju, molitvom i razboritošću, Starac je znao kada da govori, kako da pomognu majci Crkvu tiho, izbegavajući ekstremene, skandalozne situacije i da leči rane koje muče telo Crkve.
Prevod sa engleskog Prof. Bojana Popović
